Pošto se planinarenje ubraja u sportsku aktivnost, logično je da zahteva odgovarajuću opremu.
Ali – i ovo je važno da odmah kažeš sebi – kao početnik ne moraš imati sve odjednom.
Na početku nećeš ići na zahtevne staze, niti u ekstremne uslove, pa sa osnovnom odećom i obućom sasvim mirno možeš da kreneš u prve šetnje prirodom.
🥾 Osnovna oprema za prvo planinarenje
U osnovnu planinarsku opremu spadaju odeća i obuća prilagođene kretanju u prirodi. Tu su još i ranac, čeona lampa, štapovi, kabanica, naočare, prva pomoć, kamašne, dereze…
Ali bez panike – neće ti sve to trebati odmah.
Planinarske cipele – najvažniji komad opreme
Najvažniji deo opreme su planinarske cipele. Idealno je da imaju membranu koja obezbeđuje vodonepropusnost, kako bi stopala ostala suva.
Preporučuju se cipele sa čvršćim, manje savitljivim đonom, jer omogućavaju bolje prijanjanje uz podlogu, sprečavaju proklizavanje i štite stopalo od kamenja, korenja i drugih neravnina na stazi.
Važno je i da budu poluduboke, kako bi pružale dobru podršku skočnom zglobu, naročito na neravnom terenu, čime se značajno smanjuje rizik od povreda.
👖 Odeća – udobnost i slojevi
Odeća treba da bude od rastegljivih materijala i da omogućava slobodno kretanje.
Poželjno je da štiti od vetra i vlage, a oblačenje u slojevima omogućava da lako regulišeš telesnu temperaturu tokom uspona.
Uvek se preporučuju duge nogavice, jer štite od rastinja, ogrebotina i insekata.
Rezervna presvlaka je obavezna – ona ostaje u prevozu i zlata vredi posle ture.
Čarape – sitnica koja pravi razliku
Čarape treba da greju stopala i povećaju udobnost obuće. Vuna je i dalje jedan od najboljih materijala, bez obzira na savremene sintetičke varijante.
Preporuka je da se nose dva para čarapa – tanje i deblje, čak i leti, jer to smanjuje trenje i sprečava nastanak žuljeva.
🧥🌧️ Ostala garderoba
U zavisnosti od vremenskih uslova, potrebno je imati rukavice, kapu ili šešir.
Kabanica je deo opreme koji se često zanemaruje, ali je izuzetno važan.
Kamašne nisu neophodne na samom početku, ali mogu biti korisne kasnije – štite od snega, vode, blata, rastinja, a pružaju i dodatnu zaštitu od ujeda zmija.
🎒 Ranac – koristi ono što već imaš
Kada imaš dobre cipele, sve drugo postaje lakše. Sledeći važan deo opreme je ranac.
Planinarski ranci se najčešće kreću od 25 do 55 litara, ali za prvi izlet može poslužiti bilo koji ranac koji već imaš.
✅ Važno je da ga pravilno spakuješ:
• najlakše stvari idu na dno
• srednje teške uz spoljašnji deo ranca
• najteže uz leđa, u unutrašnji džep
• stvari koje treba da su pri ruci idu u poklopac
• voda ide u bočne džepove, da bude lako dostupna
🥾🦯 Ostala oprema
- Čeona lampa – obavezna, naročito zimi i u kraćim danima
- Naočare – štite od sunca, vetra i insekata
- Štapovi za hodanje – olakšavaju uspon i silazak, rasterećuju kolena i pomažu kod nošenja ranca
Kada si početnik – ne komplikuj!
Ako ti ovaj spisak deluje previše – sasvim je normalno. Za prvi izlet najvažnije je da imaš dobru obuću. Sve ostalo može da se improvizuje.
Koristi ranac koji imaš, obuci trenerku, helanke, majicu i jaknu koje već nosiš. Kamašne, štapove, planinarski ranac, čeonu lampu i ostalu opremu možeš nabaviti kasnije.
Najvažnije je – samo kreni.
Ranac: šta stvarno treba da bude unutra
Ranac ne treba pretrpavati, pogotovo kada je u pitanju jednodnevni izlet.
Najvažnije je poneti dovoljno vode – minimum 2 litra, a leti i više, naročito ako inače piješ dosta tečnosti.
Od hrane su najpraktičniji sendviči, jer su laki za nošenje i konzumaciju.
Dodaj voće (jabuku, bananu), orašaste plodove, suvo voće i poneku čokoladicu kao brz izvor energije.
❌ Greške koje sam pravila kao početnik
Moj prvi „planinarski“ izlet zapravo i nije bio planinarski. Sombor i Gornje Podunavlje nisu planinski krajevi, ali pešačenja je bilo. I upravo na prvom planinarenju najveći propust!
Prva greška bila je loša obuća – lagane patike sa tankim đonom. Po gradu su bile u redu, ali na livadama sam osećala svaku travku, grančicu i kamenčić.
Druga velika greška: planinarenje u farmerkama. Elastične pantalone – da. Farmerke ili pantalone od tvrdog materijala – nikako. Na primer, na Medvedniku nisam mogla da se popnem na jedan fakultativni uspon jer su me pantalone bukvalno sputavale.
Još jedna greška koju sam dugo pravila bilo je nenošenje kabanice. Odlagala sam njenu kupovinu sve dok nisam doživela pravi „potop“ na Đerdapu.
Izbegavala sam da nosim dva para čarapa – naročito leti, kada mi je to delovalo potpuno suludo. Međutim, nakon nekoliko izleta posle kojih sam završavala sa ranama na stopalima, zauvek sam promenila mišljenje.
🎯 Za kraj
Nema savršenog početka.
Svi grešimo u proceni i očekivanjima, ali dok ne krenemo – ne znamo gde možemo da pogrešimo.